Godine 1818. slavni nemački pesnik J.V. Gete poželeo je da upozna mlađanog hemičara F.F. Rungea, o čijim se naučnim otkrićima naveliko šuškalo. Runge se odazvao na poziv i proveo celo popodne demonstrirajući svoja otkrića pred pesnikom. Na kraju susreta, ushićeni Gete je, u znak zahvalnosti, poklonio mladom naučniku nekoliko zrna arapske kafe. Runge ih, naravno, nije samleo i popio. Godinu dana kasnije, izašao je iz laboratorije i upisao se u istoriju, kao hemičar koji je prvi izolovao hemijsko jedinjenje danas poznato kao kofein.

Od 1819. godine do danas, ovo jedinjenje sa nesmanjenom upornošću intrigira naučnike širom sveta. Posle skoro dva veka istraživanja, fascikla pod imenom kofein dovoljno je porasla da je možemo sa uživanjem otvoriti.

Hemijske osobine kofeina

 Kofein je prirodno hemijsko jedinjenje iz grupe alkaloida. Nalazi se u preko 60 biljnih vrsta. Najviše ga ima u kafi, čaju, guarani i kakau. Dobija se složenim procesom dekofeinizacije i menja imena u zavisnosti od biljne vrste iz koje se izoluje. Kofein (iz kafe) isto je što i tein (iz čaja) i guaranin (iz istoimene biljke). U izolovanom obliku, kofein je beli kristalni prah rastvorljiv u vodi, gorak i bez mirisa. Molekularna struktura kofeina postojana je na veoma visokim temperaturama i ne menja se u procesima prženja kafe ili kuvanja čaja.

Dejstvo i efekti kofeina

Kofein se u ljudskom organizmu zadržava u proseku 3 do 4 sata, što može da varira u zavisnosti od različitih faktora. Nikotin ubrzava procese dejstva kofeina, a neki lekovi ih usporavaju. Kod trudnica i žena koje koriste tablete za kontracepciju, prolazno vreme kofeina je i do tri puta duže. Za punu apsorpciju kofeina iz digestivnog trakta potrebno je 45 minuta. Kofein deluje i kao blagi stimulans, podstičući centralni nervni sistem na brži i kvalitetniji rad. On pojačava lučenje adrenalina, serotonina i dopamina, što dovodi do stanja povećane budnosti, poboljšanog raspoloženja i smanjenog umora.

Istovremeno, kofein opušta disajne organe. Kofein ima lekovite efekte kod astmatičara, stimulativne kod pušača, a kod svih ljudi rezultira u vidu boljeg dotoka kiseonika u sve delove tela. Prema istraživanju sprovedenom pre nekoliko godina u SAD, studenti koji su pili kafu na ispitima imali su bolje rezultate od onih koji je nisu pili. Nedavno je dokazano i da, kod ljudi starijih od 65 godina, kofein na duže staze znatno usporava opadanje mentalnih funkcija.

Kofein deluje stimulativno i na mišiće. Ubrzavajući dotok kiseonika, glicerola i masnih kiselina, on pospešuje rad i jača izdržljivost mišića, čineći ih efikasnijima i do 30%. Mnogi sportisti koriste ove prednosti pri treniranju, a zbog ubrzavanja metabolizma, kofein je standardni sastojak i većine preparata za mršavljenje.

Povećanje krvnog pritiska, do koga dolazi pod dejstvom kofeina, trenutno je i ima svoje mesto u opštem buđenju tela. Posle dužeg perioda klevetanja, istraživanja su pokazala da nema loših posledica kofeina na kardiovaskularni sistem. Naprotiv, on povećava snagu srčanih kontrakcija, što zajedno sa opuštanjem disajnih organa utiče na dotok kiseonika, a na dugoročnom planu dovodi do povećanja volumena srca.

Kofein je dobro sredstvo i u borbi protiv otečenosti usled zadržavanja tečnosti u organizmu. On trenutno ubrzava rad bubrega, koji zatim iz tela izbacuju suvišnu vodu. Istraživanja su pokazala da ovo ne dovodi do dehidratacije, jer količina izbačene tečnosti u toku 24 časa ostaje nepromenjena. Pored rada bubrega, kofein pospešuje i rad sistema za varenje, što, između ostalog, smanjuje rizik od raka debelog creva. Tome treba dodati i studiju sa Harvarda, koja je obavljenu pod vođstvom prof. Pitera Rodžersa. Ona pokazuje da kofein deluje preventivno i protiv raka jajnika, naročito kod žena koje nikada nisu podvrgavane hormonskim terapijama.

I, verovatno najzanimljivije otkriće na ovu temu: nedavno je objavljen podatak da kofein blokira negativan uticaj UV zraka na ćelije kože. Kofein vas neće samo zaštititi od zračenja, on će i ulepšati izgled vaše kože.